Šta da se radi

Rat za Oficirski dom

Valjevo i Valjevci pred još jednom sudbonosnom odlukom

Milorad Radojčić

podnaslovi

INSTITUCIJA KULTURE

– Oficirski dom u Valjevu bio je decenijama mesto raznovrsnih i kvalitetnih kulturnih zbivanja. I danas se Valjevci rado sećaju ponekih dramskih predstava, filmskih projekcija, književnih večeri, gostovanja kvalitetnih muzičkih solista i ansambala. Dugo je bio prepoznatljiv po solidno odabranom filmskom repertoaru u kome su dominirali filmovi sa ratnom temetikom. Naravno bilo je tu i mnoštvo predavanja, seminara, kurseva i drugih obrazovnih aktivnosti. U njemu su organizovana i razna takmičenja, smotre i druge aktivnosti. Pored ostalih, u sali ovog Doma održan je i VII ekipni šampionat Jugoslavije u šahu. Na tom nadmetanju Valjevski šah klub zauzeo je visoko šesto mesto.

U predratnom Valjevu su bile naročito čuvene oficirske zabave, na kojima je prisustvovao ceo oficirski kor, i pukovske zabave, održavane na dan slave puka, kojima je prisustvovao i komandant Drinske divizije. U komandi divizije uvek se bogato obeležavao kraljev rođendan, 6. septembra, zatim 9. januar, rođendan kraljice Marije i Dan ujedinjenja. Oko dana proslave rođenja kraljice Marije, angažovane su ugledne građanke u Kolu srpskih sestara. Ove događaje su pratili najsvečaniji balovi u bašti i svečanoj sali Oficirskog doma. Pri ovim svečanostima strogo se poštovao ceremonijal. Oko 21 čas je bio početak svečanog oficirskog bala, otvarao ga je general, komandant divizije uz prigodan govor, i uz pratnju najviših oficira koji su stajali iza njega. Od generala levo su bili postrojeni oficiri u svečanim, crnim uniformama, a desno bile smeštene stolice pored kojih je bila građanska i intelektualna elita grada Valjeva sa suprugama u balskim haljinama. U ovim prilikama obavezna je bila večernja toaleta i pozivnice, igrale su se okretne igre. Ovu balsku banketu upotpunjavali su barmeni koji su raznosili piće. Kamerni vojni orkestar bi započinjao bal Kraljevim kolom, zatim tangom i laganim valcerima od Štrausa i Lanera, pa bi se onda obično svirali potpuriji klasičnih dela, zatim fokstrot, sve dok uveliko ne bi prošla ponoć kada bi vojni orkestar zasvirao „Ustaj diko, zora je”! Ispred Oficirskog doma su šoferi u elegantnim fijakerima i u ponekom skupom automobilu čekali završetak bala da bi odvezli umorne učesnike na počinak. Inače, građanstvo su o pukovskim zabavama obaveštavali dobošari koji bi išli od trga do trga i čitali proglase.

Branko Loma pamti da su balovi, održavani u Oficirskom domu, zauzimali u međuratnom periodu najviše mesto u zabavnom životu Valjevaca. Svoja veoma živa i zanimljiva sećanja na ovaj objekat i atmosferu koja je vladala u njemu gospodin Loma je detaljno izneo novinaru Zoranu Joksimoviću a on ih pre desetak godina objavio u Reviji „Kolubara“.

Nažalost, ne samo da više nema takvih balova i zabava već skoro dve pune decenije nije tamo bilo značajnije priredbe. Već pred kraj prošlog veka u Domu su organizovane samo priredbe sa vojnicima i učenicima osnovnih škola, veoma skromnih efekata.

I bašta nekadašnjeg Oficirskog doma bila je veoma atraktivna. Smeštena na prostranom placu, sa mnoštvom drveća i ukrasnog šiblja, predstavljala je izuzetno prijatan kutak, u letnjim mesecima nezaobilazan za izlaske svih generacija. Tome je doprinosila i dobra vojna i civilna muzika koja je ovde često nastupala, kvalitetna hrana i raznovrsna pića po pristojnim cenama. Uz to, u nju, kao i u Dom, moglo se dolaziti samo pristojno odeveno, povremeno uz članske karte. Ko je voleo mir, dobru zabavu, dekor, pompu, protokol, etikeciju i lepo oblačenje mogao je da u njoj uživa.

U dubini bašte nalazili su se mali sportski objekti: kuglana, igralište za odbojku, stolovi za stoni tenis, streljana pa i poneki manji tereni za atletiku. Profesionalnim vojnim licima, od malena naviknutim na bavljenje sportom, služili su za „prekraćivanje vremena” ali i za održavanje fizičke kondicije i povremena nadmetanja. Videvši ih sa kakvim to uživanjem rade i drugi su im se rado pridruživali.